PRP или SVF: две регенеративне методе лечења зглобова без операције
Када колено, кук или раме боле месецима, а операција још није на столу, пацијенти све чешће чују за PRP и SVF. Обе методе користе материјал из сопственог тела и спадају у регенеративно лечење без операције. Ипак, нису исте: разликују се по томе како се добијају, када се примењују и шта се од њих очекује. Овај текст објашњава те разлике једноставним језиком.
Шта PRP и SVF имају заједничко
Обе методе припадају регенеративној медицини. То значи да циљ није само да се бол привремено утиша, већ да се у зглобу створе боље услове за опоравак ткива. Материјал се узима од самог пациента, па се не уносе страни препарати.
Заједничке особине обе методе:
• примењују се без операције, ињекцијом у зглоб
• користе сопствену крв, а код SVF и мало масног ткива
• ињекција се даје под контролом ултразвука
• цела процедура обавља се у једном дану
• после процедуре нису потребне штаке ни боравак у болници
Обе методе имају смисла пре свега у раној и умереној фази промена. Када је хрскавица готово потпуно нестала, а кости се додирују, ни PRP ни SVF не могу да врате изгубљено ткиво. У том случају искрен лекар ће рећи да је уградња протезе реалнија опција.
Такође је важно разумети да ове методе не замењују основе лечења. Вежбе за мишиће око зглоба, контрола телесне тежине и физикална терапија остају део плана и пре и после ињекција. Регенеративна ињекција најбоље функционише као део ширег приступа, а не као изолован захват.
PRP: плазма богата тромбоцитима
PRP је скраћеница за плазму богату тромбоцитима. Из мале количине крви пацијента, узете као за обичну анализу, издваја се плазма у којој су тромбоцити концентрисани заједно са факторима раста. Та плазма се затим убризгава у зглоб.
Фактори раста су природни сигнални молекули које тело користи при зарастању. У зглобу PRP помаже да се смири упала и ствара повољније услове за обнову ткива. Зато се ова метода често користи код благе артрозе, када је хрскавица начета, али још увек постоји.
PRP може да се ради као курс ињекција сам за себе или у комбинацији са SVF. Број ињекција и размак између њих одређује лекар према налазу и реакцији зглоба.
Када лекар обично размишља о PRP:
• почетна артроза колена, кука или рамена
• бол после оптерећења, уз очувану покретљивост
• упала која се враћа и поред вежби и физикалне терапије
• опоравак после повреде или операције зглоба
Предност PRP је што је поступак једноставан за пацијента: узима се само крв, без додатног захвата. Ограничење је што код израженијих промена сам PRP често није довољан.
SVF: ћелије из сопственог масног ткива
SVF је стромално-васкуларна фракција, мешавина ћелија које учествују у поправци ткива. Добија се из малог узорка масног ткива, око 30 ml, који се узима под локалном анестезијом кроз убод на стомаку или унутрашњој страни бутине. Шавови нису потребни.
Узорак се обрађује у центрифуги, издвојене ћелије се мешају са плазмом и та мешавина се убризгава у зглоб под контролом ултразвука. Све се одвија истог дана.
SVF се бира када су промене у зглобу израженије и када је циљ дуготрајнији ефекат. Код остеоартритиса се примењује углавном у раној и умереној фази. Другим речима, SVF није метода за сваки болан зглоб, већ за ситуацију у којој PRP вероватно не би био довољан, а зглоб још није у фази за протезу.
Клиника City Medical Centre у Москви описује оба приступа на страници о лечењу зглобова без операције за пацијенте из Београда, укључујући колено, кук, раме, лакат, скочни зглоб и зглобове шаке и ручја. Ту су наведена и стања са којима раде: артроза, остеоартритис, артритис, аваскуларна некроза, повреде менискуса и опоравак после повреда и операција.
Како лекар бира између PRP и SVF
Избор не зависи од жеље пацијента, већ од стања зглоба. Лекар гледа рендгенски снимак, магнетну резонанцу или ултразвук, процењује фазу промена и пореди је са тегобама.
На одлуку најчешће утичу:
• фаза артрозе и колико је хрскавица очувана
• који зглоб је захваћен и колико је оптерећен у свакодневици
• да ли постоји изражена упала или излив
• колико дуго бол траје и шта је већ пробано
• опште здравствено стање и лекови које пацијент користи
• очекивања пацијента и колико је активан
Постоје и стања када ниједна од ове две методе не долази у обзир. Контраиндикације су малигна болест, трудноћа и дојење, поремећаји згрушавања крви, акутне инфекције, укључујући оне у зглобу или око њега, погоршање озбиљне хроничне болести, као и тешке болести срца, бубрега или јетре. Привремено се процедура одлаже због температуре, прехладе или грипа и упале коже изнад зглоба.
Код артритиса у оквиру системске болести PRP и SVF не замењују лечење код реуматолога. Не раде се ни током активне инфекције зглоба ни током тешког погоршања. Зато је пре сваке процедуре важно да лекару кажете за све дијагнозе, лекове и недавне инфекције, чак и ако вам делују небитно.
Шта обично следи после процедуре
После ињекције пацијент одлази кући истог дана и наставља уобичајене активности уз разумно оптерећење. Колико брзо се враћа спорту или тежем физичком раду, договара се са лекаром.
Контролни прегледи обично су после 1, 3 и 6 месеци. Бол се најчешће смањује током првог месеца, покретљивост се побољшава током отприлике три месеца, а пун ефекат се развија током око шест месеци. То је уобичајени ток, а не обећање: реакција сваког зглоба је индивидуална и процењује се на контролама. У том периоду вежбе које је препоручио лекар или физиотерапеут остају део плана.
Ако размишљате о лечењу у иностранству, почните од снимака. Рендген, магнетна резонанца или ултразвук могу се послати унапред, а у City Medical Centre прва консултација и преглед снимака су бесплатни. Консултација може да буде и онлајн. Координатор контактира пацијента и заказује термин, а сва питања о организацији и трајању боравка поставите њему на бесплатној консултацији.
Без обзира на то коју методу на крају одаберете, дијагнозу мора да постави лекар. PRP и SVF су алати за одређене фазе и одређене пацијенте, а не решење за сваки болан зглоб.
